Seboreja

Seboreja na glavi i seboreja na licu su termini koji se često koriste kao drugi naziv za seboroični dermatitis, ali u stvari, seboreja je stručni izraz za prekomerno lučenje sebuma lojnih žlezda.

U članku National Library of Medicine “The role of sebaceous gland activity and scalp microfloral metabolism in the etiology of seborrheic dermatitis and dandruff” jasno je istaknuta veza između proizvodnje sebuma – masti na koži glave i pojave peruti i seboroičnog dermatitisa na koži i koži vlasišta kod više od 50% odrasle populacije. Ali treba naglasiti da izraz seboreja označava pojačano lučenje sebuma, a ne seboroični dermatitis.

S druge strane, u članku Cleveland Clinic tvrde “About 11% of the population has seborrheic dermatitis.” da oko 11% stanovništva u SAD ima problema sa seboroičnim dermatitisom. Takođe, hrvatski sajt Pliva Zdravlje donosi podatak da se “Seboroični dermatitis javlja se u oko 2-5% ukupnog stanovništva.”… iz ovoga možemo zaključiti da postoji više teorija u vezi ovoga, ali iskustva sa seboreom i seboreičnim dermatitisom govore da je problem veoma rasprostranjen.

Suva folikularna seboreja je stanje suve, tanke kose kao rezultat kristalizovane masnoće u folikuli. To je anomalija koja se može pojaviti na glavi ili licu, ali o tome ćemo u drugom tekstu.

Uljana seboreja je, s druge strane, stanje u kojem je masnoća (sebum) tečna i preliva se po vlasištu i kosi. Kosa je masna, teška, neprijatnog mirisa. Koža glave i vlasište je masno, a masnoća se izliva od korena do vrhova. Ovo je tipična masna kosa.

Ako imate ljuspice peruti na koži glave propraćene svrabom, crvenilom, upalom, onda ste na pravom mestu. Vaš problem nije seboreja, već seboroični dermatitis, seboroični dermatitis sa psihosomatskom komponentom ili psihosomatski dermatitis.

Glavna razlika između peruti i seboreje je u tome što perut ima karakterističan izgled. Sitna je, bele boje i uglavnom masna. Vrlo često je praćena svrabom, dok se na mestima zahvaćenim seborejom javlja crvenilo sa pojavom belih ili žutih ljuspica.

Koja je razlika između seboreje, seboroičnog dermatitisa i peruti?

Seboreja je pojačano lučenje masnoće od strane lojne žlezde, tu je po sredi samo masnoća, i ona ne izaziva svrab.

Perut, koja može biti suva ili seboreična, odnosno koža koja se ljušti pomešana sa masnoćom, takođe ne izaziva svrab. Kada je perut u pitanju, ljuskice su karakteristično bele, nema crvenila, nema iritacije i svraba.Seboroični dermatitis je hronična vrsta upale kože, ljuskice su karakteristične žućkaste boje, veće su nego kod peruti i jako su zalepljene za kožu glave. Pored toga, područje je crveno, koža je iziritirana i svrbi. Seboroični dermatitis je hronično zapaljenje kože koje se javlja na delovima kože gde su lojne žlezde najbrojnije i najgušće.

Seboroični dermatitis

Seboroični dermatitis: svrab i perut praćeni eritemom, pojavom crvenila u centralnom delu glave, koje se mogu proširiti iz vlasišta i do 1 cm na kožu čela.

Vrlo često ćete na internetu naići na termin seboreja na glavi kao sinonim za seboroični dermatitis. Ali ako koristimo ispravnu stručnu terminologiju, seboroični dermatitis je ispravan termin za ovo stanje, dok seboreja na glavi označava pojačano lučenje sebuma na glavi, kao što smo već pisali u uvodnom delu ovog teksta.

Ali seboreja, kao pojačano lučenje sebuma preko lojnih žlezda, bilo da je suvog ili masnog tipa, glavni je uzrok za nastanak peruti i seboroičnog dermatitisa, zbog čega se u stručnim člancima ovo često povezuje.

Kod seboroičnog dermatitisa, svrab i eritem na koži glave nastaju oksidacijom masnih kiselina, ali samo kada procenat gljivice pityrosporum ovale (Malassezia u D/SD) dostigne dovoljno veliki udeo u bakterijskoj flori (83%).

Bakterijska flora je prirodna zaštita kože glave, koju čine znoj, loj (sebum), mrtve ćelije, fiziološke bakterije i gljivice (među njima pityrosporum ovale – Malassezia u D/SD) i druge masnoće koje proizvodi koža. Kada je u ravnoteži, ima samosterilizujuće i germicidno dejstvo.

Kada imamo suvu perut, procenat gljivice pityrosporum ovale na koži glave prelazi normalan procenat bakterijske flore od 40%. Kod masne peruti, ovaj procenat prelazi 73%. Ni suva ni masna perut ne izazivaju svrab. Svrab i eritem su znaci seboroičnog dermatitisa.

Kada pityrosporum ovale dostigne 83% bakterijske flore, oslobađa masne kiseline iz sebuma. One oksidiraju i postaju veoma iritantne za kožu glave, izazivajući eritem i svrab.

Kod seboroičnog dermatitisa, eritem je koncentrisan samo u centralnom delu vlasišta. U najtežim slučajevima, eritem, crvenilo i svrab se šire izvan vlasišta na kožu čela.

Seboreja na licu

Seboreja na licu je pravilno stručno značenje za pojačano lučenje sebuma i javlja se uglavnom na delovima lica gde ima najviše lojnih žlezda, odnosno na čelu, nosu i bradi. U ovim delovima je koncentracija lojnih žlezda najveća, odnosno same žlezde su veće, pa se i luči veća količina sebuma.

Seboreja na licu je termin koji ljudi često koriste za seboroični dermatitis na licu ili seboroični dermatitis sa psihosomatskom komponentom. Dakle, u ovom poglavlju ćemo se fokusirati na tu temu, jer ste verovatno na taj način radili pretraživanje.

Ali seboreja na licu (ili pravilno stručno rečeno seboroični dermatitis na licu) može biti prisutna i na slepoočnicama, na obrvama i trepavicama, na grudnoj kosti, između lopatica i na drugim delovima tela kada je u pitanju seboroični dermatitis sa psihosomatskom komponentom.

Slike seboreje na licu ili seboroičnog dermatitisa na licu u ovoj galeriji mogu potvrditi da li ste na pravom mestu, ali imajte na umu da se problem može pojaviti na svim ovim mestima, ili samo na nekim.

Seboreja na licu ili seboroični dermatitis na licu može biti različitog intenziteta, zavisno od osobe do osobe, tako da stanje ne mora da bude toliko izraženo kao na ovim slikama.

Seboroični dermatitis – krema za lice

Seboroični dermatitis je relapsirajuća hronična inflamatorna anomalija, koja najčešće zahvata seboroične delove kože sa povećanom aktivnošću lojnih žlezda. Ova anomalija karakteriše inflamatorna reakcija, koja uključuje crvenilo i ljuštenje kože na pogođenim područijma. Javlja se češće kod muškaraca nego kod žena, posebno u ranijoj životnoj dobi.

Seboroični dermatitis je anomalija na koži glave koju karakteriše ljuštenje epiderma, crvenilo, upala i svrab, posebno u centralnom delu vlasišta. Kada se pojavi na licu i drugim delovima tela, to se uglavnom dešava na delovima tela gde je aktivnost lojnih žlezda najveća, odnosno na delovima gde je izlučivanje sebuma ili seboreja najveća.

Po pravilu, problem se češće javlja kod muškaraca, jer muškarci imaju masniju kožu od žena zbog dejstva androgena, muških polnih hormona. Androgeni (muški polni hormoni) stimulišu rad lojnih žlezda, dok estrogeni (ženski polni hormoni) inhibiraju rad lojnih žlezda. Zbog toga žene generalno imaju manje masnu kožu i vlasište od muškaraca.

Seboroični dermatitis nije zarazan i ne prenosi se frizerskim češljem.

Seboroični dermatitis je dugotrajno stanje. Može potrajati čitav niz ponovljenih tretmana pre nego što simptomi nestanu. Loša strana seboroičnog dermatitisa je recidiv bez obzira na lečenje ili tretman.

Seboroični dermatitis je recidivan, odnosno javlja se nekoliko puta u životu, čak i ako smo ga uspešnim tretmanima stavili pod kontrolu. Kao i herpes, ostaje prisutan i u slučaju jakog stresa, smanjenog imuniteta ili psihofizičke iscrpljenosti, a javlja se ponovo, ponekad u težem obliku.

Često se stanje pogoršava tokom lečenja, posebno u proleće, u istim periodima kao i čir na želucu. Iskustvo pokazuje da ljudi koji pate od čira na želucu često pate i od seboroičnog dermatitisa.

Seboreja na licu ili seboroični dermatitis na licu tretiraju se različitim kremama za lice. Na tržištu postoji dosta krema namenjenih seboreji na licu ili seboroičnom dermatitisu, a iskustva kupaca sa njima su različita.

Ako želimo da efikasno lečimo ili tretiramo problem, moramo uvek krenuti od uzroka. Uzrok za seboreju ili seboroični dermatitis na licu su gljivice na koži. Gljivica pityrosporum ovale (Malassezia in D/SD) prisutna je na koži i u vlasištu, i hrani se sebumom, odnosno mastima. Kao i sve gljivice, uspeva u vlažnom, toplom okruženju sa dovoljnom količinom hrane za svoje razmnožavanje.

Kreme za lice za seboreju ili seboroični dermatitis moraju imati antimikotički (antifungalni) efekat. Drugo, moraju da uklone višak sebuma koji hrani gljivice, ali i da deluju na rezultat, odnosno crvenilo, upalu i svrab.

U predele iza uha, između nosa i usana, ivice kapaka i koren nosa, 2 do 3 puta na dan se utrljava 1%–tna kortizolska krema. Kada je situacija pod kontrolom, tada se nanošenje kreme smanjuje na jednom dnevno.

Aktivni sastojci u kremama i losionima za lice koji deluju antimikotski su čajevac (meleleuca alternifoglia), kajeput (melaleuca leucadendra), derivat olaminske kiseline i razni kortikosteroidi ili kortizolske kreme.

Kortikosteroidi i kortizolske kreme i losioni za lice za seboreju na licu ili seboroični dermatitis na licu vrlo su delotvorne, ali ne mogu se koristiti neprekidno, i ako preteramo sa njihovim korišćenjem, s vremenom nemaju više učinka jer naruše prirodnu zaštitu kože (bakterijsku floru).

U prirodnim kremama i losionima za lice za seboreju na licu ili seboroični dermatitis na licu često se koristi čajevac – Tea tree (meleleuca alternifoglia), koji osim što ima antimikotsko dejstvo, ima i dermoprečišćavajuće dejstvo, odnosno uklanja višak masnoće sa kože. Ali to nije uvek dovoljno, jer je potrebno delovati na proizvodnju sebuma sebonormalizujućim aktivnim sastojcima, kao što je salama-drva (kigelia africana). Na ovaj način se smanjuje lučenje sebuma, a time i smanjuje količina hrane za gljivicu pityrosporum ovale (Malassezia u D/SD).

Raznovrsni su sastojci losiona i krema za lice za seboreju na licu ili seboroični dermatitis na licu koji deluju umirujuće, protiv crvenila, svraba i protiv upale.

Manje prirodni sastojci u kremama za lice za seboroični dermatitis su na primer kortikosteroidi, a među njih spadaju na primer ketokonazol, mikonazol, metronidazol. Neophodno je uvek imati na umu da su to sintetičke kopije kortizola (hormona nadbubrežne žlezde), koji deluje protivupalno, te ih kao takve ne treba zloupotrebljavati. Ne treba ih koristiti više od količine prema uputstvu, a dugotrajna upotreba često dovodi do toga da se koža navikne, pa se na taj način smanjuje ili gubi efikasnost.

Delimično prirodni sastojci kao što su derivati olaminske kiseline (piroctone olamenine) i prirodni sastojci kao što su hamamelis, ulje slatkog badema, ovas, morski kolagen, hmelj itd. mogu biti dobra alternativa jer se mogu koristiti kontinuirano i često su dovoljni, posebno kada su u pitanju blaži oblici anomalije.

Iskustva pokazuju da je morski kolagen jedan od najboljih aktivnih sastojaka u kremama i losionima za seboreju na licu ili seboreični dermatitis na licu, jer sadrži veliku količinu omega 3 masnih kiselina koje deluju protivupalno, protiv svraba, protiv -crvenilo i umirujuće.

Isto tako, iskustva sa kremama i losionima za seboreju na licu ili seboreični dermatitis na licu pokazuju da često krema nije najbolje rešenje, jer je previše masna.

Pogotovo što seboreja ili seboroični dermatitis sa psihosomatskom komponentom karakteriše velika količina masnoće, pa stoga emulzija u kremi nije najbolje rešenje. Kapi ili serumi su se pokazali kao pogodniji za lečenje problema na licu, posebno kada su koncentrati u kapima sa visokom koncentracijom aktivnih sastojaka.

Seboreja na glavi

Seboreja na glavi: ljuspice, svrab, zapaljenje i crvenilo na centralnom delu glave ili seboroični dermatitis. Slike pokazuju da je problem prisutan u centralnom delu glave, gde je najveća koncentracija lojnih žlezda.

Uzročnik je gljivica pityrosporum ovalis ili Malassezia, koja se hrani sebumom (masnoćom) i može da dostigne 83% bakterijske flore na koži glave. →

Mnogi ljudi brkaju perut i seboreju. U oba slučaja to su kožne pojave koji se najčešće javljaju na koži glave. One predstavljaju estetski problem, ali mogu biti i veoma neprijatne zbog svih simptoma koji ih prate. Glavna razlika između peruti i seboreje je u tome što perut ima karakterističan izgled. Mala je, bele boje i uglavnom masna. Vrlo često je praćena svrabom, dok se na mestima zahvaćenim seborejom javlja crvenilo sa pojavom belih ili žutih ljuspica.

Kao što smo već pisali u gornjim poglavljima, ljudi često mešaju perut i seboreju na glavi ili seboroični dermatitis.

Perut karakterišu ljuspice sa ili bez masti, ali potpuno bez upale, crvenila i svraba. S druge strane, seboreju na glavi ili seboroični dermatitis karakteriše crvenilo, upala i svrab, posebno u centralnom delu glave sa žućkastim ljuskama koje su jako zalepljene za kožu glave.

Krastice na glavi

Krastice na glavi, pored estetskog problema, mogu izazvati jak svrab koji čoveka iritira i kvari raspoloženje. Svrab često može biti veoma neprijatan, a sa svakim narednim češanjem svrab se pojačava, odnosno krastice se povećavaju i postaju sve veći problem.

Krastice i kraste na glavi su uglavnom posledica češanja usled svraba na koži glave. Uzroke problema smo opširno opisali u gornjim poglavljima, ali grebanje i samim tim stvaranje krastica na glavi je problem koji zaslužuje posebnu pažnju.

Kraste na glavi nastaju kao posledica grebanja noktima, jer se time stvaraju ogrebotine i rane koje se mogu dodatno inficirati, gljivice prodiru dublje u kožu glave, a samim tim se dodatno pojačava problem seboreje odnosno seboreičnog dermatitisa.

Ukoliko nas svrbi vlasište, potrebno je što pre upotrebiti preparat protivupalnog, umirujućeg dejstva kako bi se smanjila potreba za češanjem. Idealno je izabrati preparat koji uvek možemo imati sa sobom i jednostavno naneti na deo koji svrbi umesto češanja.

Krastice na glavi se mogu izbeći i češanjem jagodicama prstiju ili zglobovima prstiju, a nikako noktima.

Psorijaza je veoma rasprostranjen patološki uzrok koji se najčešće razvija na više delova tela, u ovom slučaju se pojavljuju bele kore koje takođe deluju suvo. Većinu vremena se ne razlikuje od peruti, glavni simptom je svrab, možete koristiti omekšavajuće proizvode za perut i suvu kožu da biste ublažili i kontrolisali poremećaj.

Kraste na glavi mogu biti i posledica psorijaze, koja je, nažalost, neizlečiva kožna bolest koja se, osim na koži glave, javlja i na laktovima, kolenima i drugim zglobovima. Psorijazu karakteriše bela kora na obolelim delovima, koža je izuzetno suva, i kada popuca može da krvari i tako formira krastice po glavi i telu.

Kao što smo rekli, ovo je neizlečiva bolest, ali su se preparati na bazi kajeputa i morskog kolagena pokazali uspešnim u ublažavanju tegobe.

Gljivice na koži

Veliki broj različitih oblika i vrsta gljivica može izazvati zdravstvene probleme kada probiju odbranu našeg tela. Pored sistemskih gljivičnih infekcija (mikoza) koje zahvataju ceo organizam, mnogo su češće infekcije kvascima i infekcije plesnima, koje nazivamo gljivičnim infekcijama kože ili dermatomikozama (u narodu poznate kao „gljivice na koži“).

Gljivice na koži mogu izazvati razne gljivice (mikoza), kvasci i plesni, a njima se možemo zaraziti na javnim mestima kao što su teretane, svlačionice bazena i slično.Gljivice na koži i poremećaj bakterijske flore, odnosno razvoj fiziološke gljivice pityrosporum ovalis ili Malassezia, nisu isto. Prirodni preparati za kožne gljivice često su na bazi čajevca (tea tree) ili kajputa, ali preporučujemo da se problem reši ciljanim preparatima nakon konsultacije sa lekarom, farmaceutom ili dermatologom. →

Gljivice na rukama

Ako postoje gljivice na rukama, sigurno se radi o zaraznoj gljivičnoj infekciji, i često se meša sa drugim kožnim oboljenjima koja se pojavljuju na rukama. Dermafiti najčešće izazivaju gljivične infekcije na rukama. Dermafiti se definišu kao vrsta gljivica. Gotovo svaka osoba ima određeni procenat verovatnoće da će jednom u životu imati gljivice na rukama, tačnije da će se razviti gljivična infekcija na rukama kod svake osobe.

Gljivice na rukama su rezultat gljivične infekcije koja se često može pomešati sa drugim promenama na rukama. Dermafiti su vrsta gljivica koje mogu izazvati gljivičnu infekciju na rukama.

Gljivice na rukama od dermafita su zarazne, naime možemo ih dobiti ako smo u kontaktu sa drugim telom na kome je gljivična infekcija. To može biti druga osoba, životinja, zemljište ili druga površina na kojoj se gljivica naselila. Obično se pojavljuju na stopalima ili na preponama, ali su gljivice na rukama kao rezultat dermatofitne gljivične infekcije takođe vrlo česte.

Još jedan od najčešćih uzroka pojave gljivica na rukama i ove vrste infekcije je grebanje ili dodirivanje drugog dela tela gde postoji gljivična infekcija. Najčešće se gljivične infekcije javljaju na stopalima, ali i u međunožju. Međutim, ako se utvrdi da je uzrok gljivične infekcije na rukama upravo dermafitna infekcija, tačnije širenje dermafitne gljivične infekcije, onda ste je mogli dobiti od druge osobe koja je ima, od zemlje ili zemlju koju ste dodirnuli ili od životinje koju ste dodirnuli, ako životinja ima gljivičnu infekciju.

Gljivice na rukama se javljaju sa iritantnim osipom koji svrbi i može zahvatiti jednu ili obe ruke osobe koja je dobila gljivičnu infekciju. Gljivična infekcija najčešće počinje na dlanovima i može se proširiti na ostatak šake i prste obe ruke. Ako imate gljivice na rukama, može doći do crvenila u vidu kruga na određenom delu kože, a u sredini tog kruga koža izgleda kao da je ozdravila.

Gljivicu na rukama karakteriše svrab, koji nije posledica seboroičnog dermatitisa, već gljivične infekcije. Obično počinje na dlanovima, a zatim počinje da se širi na druge delove ruke.

Često se pojavljuje crvenilo u obliku kruga sa centralnim delom koji izgleda kao zarasla rana, plikovi između prstiju ispunjeni providnom tečnošću. Nakon pucanja plikova pojavljuju se žuljevi i promena boje kože, što je posebno vidljivo kod osoba tamnije puti.

Kod gljivica na rukama koža se ljušti, suva je, i postoji jak svrab, zbog čega ljudi često misle da je u pitanju dermatitis. Ali kao i kod dermatitisa, uzrok je gljivica koja uspeva na vlažnom, toplom mestu, u  ovom slučaju je i zarazna.

Neophodno je smanjiti količinu vlage na rukama i drugim pogođenim delovima. Neophodno je dobro osušiti obolele delove, ako su na stopalima, redovno menjati čarape, i koristiti specifične antimikotičke preparate. Dostupni su i oralni lekovi koji se mogu uzimati da deluju na problem iznutra, a ne samo lokalno, ali konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom o primeni.

Ovaj simptom se javlja ako ste dobili gljivičnu infekciju od životinje ili sa zemlje koju ste dodirnuli rukama. Može se pojaviti i suva, ljuskava koža, može da svrbi, i ovaj svrab se može proširiti na veće područje na rukama.

Takođe, mali plikovi se mogu pojaviti na prstima ili na dlanovima koji su ispunjeni tečnošću. Pored toga, može doći do promene boje kože ako imate gljivičnu infekciju duže vreme, a ako ne nestane, izaziva jak i iritirajući svrab. Ovi simptomi se javljaju najčešće nakon što je infekcija preneta sa osobe na osobu.