Dermatitis

Seboroični dermatitis

Seboreja na glavi i seboreja na licu su izrazi koji se vrlo često koriste za definisanje seboroičnog dermatitisa, ali u suštini, seboreja je stručni izraz za prekomerno lučenje sebuma od strane žlezda lojnica.

Ako na vlasištu imate ljuskice peruti, svrab, crvenilo, upalu i ranice, onda Vaš problem nije seboreja, već seboroični dermatitis, seboroični dermatitis sa psihosomatskom komponentom ili pak psihosomatski dermatitis.

Kako razlikovati perut, seboreju i seboroični dermatitis?

Seboreja je pojačano lučenje masnoće iz žlezda lojnica i tu se radi samo o masnoći, suvog ili uljanog tipa, koja ne uzrokuje svrab. Kosa i vlasište su masni i prave, uglavnom, estetski problem.

Perut je prepoznatljiva po sitnim ljuskicama, bele boje, bez svraba, crvenila i eritema.

Seboroični dermatitis je hronična upala kože, ljuskice su veće nego kod peruti, žućkaste boje i u više slojeva mogu biti zalepljene za vlasište. Područje je crveno, vrlo često su prisutne ranice i prisutan je iritantan svrab.

Bakterijska flora, prirodna zaštita kože se sastoji od sebuma (masnoće), znoja, mrtvih ćelija epiderma, fizioloških bakterija i gljivica (između ostalih i Pityrosporum ovale – Malassezia in D/SD) i drugih masnoća koje proizvodi koža. Kada je u ravnoteži, ima germicidno i autosterilizacijko delovanje.

Kod suve peruti, procenat gljivice Pityrosporum ovale premašuje normalnu prisutnost u bakterijskoj flori do 40%. Kod masne peruti, prisustvo je preko 73%, ali ni tada još nema svraba ni eritema. Kada Pityrosporum ovale dostigne 83% prisutnosti u bakterijskoj flori, počinje da osobalja masne kiseline iz sebuma, koje u oksidacijskim procesima izazivaju upalu, svrab, crvenilo, ranice i krastice.

Šta je seboroični dermatitis?

Seboroični dermatitis je papiloskvamozni poremećaj, koji se javlja na koži bogatoj lojnim žlezdama i sebumom. Javlja se u vidu pečata, koji svrbe i praćen je ljuskanjem kože. Ukoliko se češanjem naprave ranice, javlja se peckanje i crvenilo. Perut je žućkaste boje, vrlo često masna i vlažna. Najčešće se javlja na kapilicijumu, a može da se javi i na licu, grudima, leđima i drugim delovima tela koji imaju puno žlezda lojnica.

Seboroični dermatitis nije zarazan i ne može preći sa jedne na drugu osobu. Ne može da utiče na opšte zdravlje, ali izaziva estetski problem koji može da smeta. Vremenom, može da dovede do značajnog gubitka kose, jer iako je problem kože, ima puno uticaja na zdravlje kose i njen izgled. Naslage peruti na koži glave prave barijeru i onemogućavaju normalan rast kose, što dovodi do proređenja i gubitka kose.

Seboroični dermatitis uzrokuje, osim sebuma, gljivica Pityrosporum ovale, koja je deo bakterijske flore, kao i razne imunološke abnormalnosti. Seboroični dermatitis je dugoročno stanje kože i recidivan je, tj. pojavljuje se više puta u životu, čak i ako smo ga stavili pod kontrolu uspešnim tretmanima. Kao herpes, ostaje prisutan, pa u slučajevima jakog pada imuniteta, stresa ili psihofizičke iscrpljenosti, zna da se navrati čak i u težem obliku.

Klinička slika

Seboroični dermatitis nije isto sto i obična perut, pa ukoliko se borite sa ovim problemom, može biti puno frustracija. Ramena su vam stalno puna belih ili žućkastih ljuskica, koje uopšte nisu sitne i neprimetne, kosa se jako brzo masti i stalno izgleda neuredno. Teme je prekriveno slojem peruti, a kad se počešete, perut se širi po kosi. Vremenom, kosa počinje da opada i dolazi do gubitka kose.

Perut, crvenilo, eritemi i svrab se ne zaustavljaju samo na kosi, već se šire po licu, čelu, nosu, obrvama. Mogu se pojaviti i u uhu, na prsima, na lopaticama i tako dalje. Stanje se pogoršava pri povećanoj vlažnosti vazduha, pri promeni godišnjih doba (leti je u remisiji, pogoršava se u jesen, a drastično pogoršava zimi, kada je vlažnost vazduha najveća. U proleće je stanje blaže nego u toku zime). Varira od blagog perutanja, koje se javlja u lezijama (ograničena polja), do pojave teških skvamoznih naslaga, koje mogu prekriti ceo skalp.

Simptomi seboroičnog dermatitisa

Simptomi seboroičnog dermatitisa se manifestuju kao:

• Krupne ljuske peruti
• Svrab kože glave (skalpa)
• Od češanja, može doći do pojave sekundarnih bakterijskih infekcija, vlaženja, pojave ranica i krastica
• Crveni i upaljeni pečati po koži glave, ranice i krastice
• Neprijatan miris kose i vlasišta
• Naslage peruti u vidu temenjače kod odraslih

Simptomi seboroičnog dermatitisa se mogu pojaviti i na drugim delovima tela:

• Lice, obrve, oko ivica očnih kapaka (posledica može biti upala kapaka – blefaris), predeo oko nosa, nazolabijalne bore, iza uveta i u spoljnom ušnom kanalu
• Grudi, leđa, ispod pazuha, predeo oko pupka, butine, i na mestima gde ima prevoja i pregiba na telu

Kod koga se javlja seboroični dermatitis?

Seboroični dermatitis javlja se kod oba pola, ali kod muškaraca je češća teža klinička slika, sa izraženijim simptomima. Najčešće se javlja u trećoj i četvrtoj deceniji života, a takođe i u periodu adolescencije, zbog naglih i pojačanih hormonskih promena. Može se javiti i kod beba, obično oko deset nedelja nakon rođenja i to je temenjača, koja je privremenog karaktera i najčešće se povlači do navršene treće godine života.

Procenjuje se da oko 10-20% svetske populacije ima problem sa seboroičnim dermatitisom. Glavna karakteristika seboroičnog dermatitisa je njegova upornost, jer se vrlo često vraća, taman kad smo pomislili da smo ga se otarasili.

Seboroični dermatitis – uzroci

Najčešći uzroci pojave seboroičnog dermatitisa su:

• Učešće gljivice Pityrosporum ovale je veliko, zbog njenog dodatnog delovanja na pojačanje lipidne aktivnosti (oslobađa više masne kiseline-glavni faktor upale) i od njene sposobnosti da aktivira upalne procese.
• Svrab, crvenilo i upale, ranice i krastice, nastaju oksidacijom masnih kiselina, ali tek kada procenat gljivice Pityrosporum ovale pređe 83% kao deo bakterijske flore
• Seboroični dermatitis je najčešće naslednog karaktera, zbog poremećaja u funkciji žlezda lojnica i pojačanog lučenja masnoće, što rezultira skraćenjem procesa obnavljanja ćelija kože glave. Posledica je ubrzano ljušćenje rožnatih kožnih ćelija.

Ostali mogući uzroci pojave seboroičnog dermatitisa su:

• Hormonske promene (posebno polnih hormona)
• Emocionalni stres
• Psihijatrijska i neurološka stanja (depresija i Parkinsonova bolest)
• Oslabljen imuno sistem
• Bolesti endokrinih žlezda
• Ishrana (brza hrana, masna i jako začinjena hrana, alkohol…)
• Upotreba određenih lekova
• Upotreba agresivnih i neprimerenih kozmetičkih preparata (šampona, regeneratora…)
• Promena u pH vrednosti kože
• Agresivni nadražaji kože ( hemijski ili izlaganjem velikom broju mikroorganizama)
• Oštećenja izazvana agresivnim češanjem ili grebanjem
• Klimatski uslovi (ekstremno visoke ili niske temperature, povećana vlažnost vazduha, vetar…)

Seboroični dermatitis javlja se u epizodama, jer je reč o hroničnom problemu kože, pa se smenjuju periodi poboljšanja i pogoršanja simptoma.

Pogoršanje seboroičnog dermatitisa se javlja usled:

• Umora, psihičke i fizičke iscrpljenosti
• Stresa
• Korišćenja neodgovarajućih šampona, gelova za tuširanje, sapuna..
• Godišnja doba vrlo često određuju ritam zapaljenskog procesa, pa je uglavnom, naveće pogoršanje u toku zimskog perioda.

Rešenje

Pravilnom negom i primerenim tretmanima, seboroični dermatitis se može držati pod kontrolom, bez velikih eskalacija i posledica, kao što je gubitak kose. Ako temeljno pristupimo rešenju, moramo krenuti od uzroka, a glavni uzrok za seboroični dermatitis je povećano prisustvo gljivice Pityrosporum ovale (Malassezia in D/SD) na koži. Kao i svim gljivicama, savršeno joj odgovara vlažna i topla sredina, a pošto se hrani masnoćom, višak sebuma joj dodatno obezbeđuje hranu.

Dakle, ako želimo da zaustavimo njeno razmnožavanje i štetu koju pravi, treba, za početak, da joj uskratimo ono što joj najviše pogoduje, a to su vlaga i hrana – masnoća.

Tretmani, kreme, losioni koji se koriste za seboroični dermatitis, moraju pre svega imati antimikotsko (protivgljivično), odmašćujuće, anestetsko (protiv svraba) i inflamatorno (protivupalno) delovanje.

Kortikosteroidi i kortizolske kreme su vrlo delotvorni, ali se koriste u vrlo kratkom vremenskom periodu, pa ako se malo probije taj vremenski rok i pretera sa korišćenjem, može se napraviti puno veća šteta nego korist na koži.

Prirodni aktivni sastojci u preparatima za rešavanje seboroičnog dermatitisa nemaju kontraindikacije i ograničeno vreme korišćenja, a pri tom imaju vrlo visok stepen delotvornosti.

Prirodni aktivni sastojci koji dokazano imaju najblagotvornije delovanje su:

• morski kolagen: sadrži veliku količinu omega 3 masnih kiselina koje deluju protivupalno, protiv svraba, protiv crvenila i umirujuće
• čajavec (Meleleuca alternifoglia): osim antimikotskog ima i dermopurifikujuće delovanje (otklanja masnoću sa kože)
• kigelia africana: sebonormalizuje i direktno deluje na žlezde lojnice regulišući prekomerno lučenje masnoće, čime automatski smanjuje količinu hrane gljivici Pityrosporum ovale
• kajeput: tropska biljka sa snažnim antimikotskim delovanjem
• hamamelis, ulje slatkih badema, ekstrakt zobi, hmelj i tako dalje: oni se u kontinuitetu mogu koristiti u sastavu sredstva za pranje kože, bez ikakvih posledica, duži vremenski period.

Kontaktni dermatitis

Kontaktni dermatitis je osip crvene boje koji svrbi. Nastaje usled kontakta kože sa iritirajućim agensom – izaziva iritaciju i alergiju. Kontaktni dermatitis je akutna upala kože, izazvana nadražujućim sredstvima ili alergenima. Prvi simptom je svrab i osip na koži, koji kreće od eritema, pa sve do stvaranja plikova i ragada.

Najčešće se javlja na šakama ili blizu njih, ali i na ostalim nepokrivenim delovima tela. Osip nije zarazan i nije životno ugrožavajući, ali zna biti vrlo neprijatan i narušiti kvalitet života. Da bi se pristupilo tretiranju kontaktnog dermatitisa, ključno je pronaći na koje supstance se javlja osetljivost i izbegavati ih.

Kako nastaje kontaktni dermatitis?

Kontaktni dermatitis nastaje kao alergijska reakcija izazvana iritirajućim delovanjem neke supstance. Najčešći iritanti su sapuni, deterdženti, prašina, antiseptici, rastvori, mašinsko ulje, cement, zemljište, voda sa visokom koncentracijom hlora (u bazenima), određene vrste kozmetike i neke biljke.

Vrste kontaktnog dermatitisa

• iritirajući kontaktni dermatitis (IKD) koji čini 80% od svih uzroka kontaktnog dermatitisa, je nespecifična upalna reakcija na supstance sa kojima koža dolazi u dodir, bez aktivacije imuno sistema. Tu su pre svega uključene razne hemikalije (kiseline, izbeljivači, soli, rastvori, metali…), deterdženti (abrazivi, gelovi, sapuni…), šamponi, supstance koje se prenose vazduhom (piljevina, vunena prašina…), biljke (feferoni, neke vrste cveća…), veštačka đubriva, pesticidi.
• fototoksični dermatitis se javlja kao lokalna promena na mestima nanosa (parfem, ugljeni katran…) ili unosa (primer: lek Psoralen) određenih supstanci, koje stvaraju štetne slobodne radikale tek nakon apsorpcije ultraljubičastih zraka.
• alergijski kontaktni dermatitis (AKD) je reakcija ćelijske preosetljivosti i nastaje kada agens, na koji je osoba osetljiva, pokrene imuno reakciju na koži. Alergijska reakcija zahvata samo područje koje je bilo u kontaktu sa alergenom. Reakcija može biti pokrenuta i nečim drugim što može ući u organizam putem lekova, hrane, medicinskih i stomatoloških procedura. Ima dve faze: senzibilizaciju na antigen i odgovor na ponovno izlaganje

Supstance koje izazivaju alergijski kontaktni dermatitis su:

• Lekovi (antibiotske kreme i oralni antihistaminici)
• Formadehid (konzervansi, dezificijensi, odeća…)
• Nikl (ima ga u metalnim kofama, nakitu…)
• Sredstva za ličnu higijenu (lak za nokte, farbe za kosu, losioni, dezodoransi…)
• Supstance koje se mogu naći u kozmetici, zaslađivačima, parfemima, sredstvima za dentalnu higijenu…
• Biljke (otrovni bršljan, mango koji sadrži alergen urushiol…)
• Proizvodi koji izazivaju reakciju na suncu, neke kreme za sunčanje i oralni medikamenti…
• Kod dece se javlja od nošenja pelena, vlažnih maramica, ofarbane odeće…

Osobe sa povećanim faktorom rizika su oni koji se bave određenim zanimanjima i hobijima. To su pre svega zdravstveni radnici, radnici na građevini, automehaničari, metalostrugari, frizeri i kozmetičari, ronioci i plivači (gumene maske), poljoprivrednici i osobe koje rade sa hranom. Osip nastaje u periodu od nekoliko minuta do nekoliko sati od kontakta i može trajati 2-4 nedelje.

Simptomi kontaktnog dermatitisa su:

• Svrab
• Crveni osip
• Suva, perutava, ispucala koža
• Neravnine i plikovi
• Osećaj pečenja i otok

Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis je zapaljensko hronično oboljenje praćeno suvom kožom koja je sklona svrabu i iritaciji. Sama reč „atopijski“ se odnosi na grupu naslednih bolesti i često se javlja udružen sa drugim bolestima. Atopijski dermatitis je najčešće benigno oboljenje recidivnog toka, jer postoje faze remisije (potpune sanacije svih znakova i simptoma) i faze egzacerbacije (povratka simptoma i pogoršanje svih kliničkih parametara)

Oko 2% svetske populacije ima problem sa atopijskim dermatitisom, što znači da ima visoku učestalost. Nije zarazan, a najčešće pogađa bebe od 3. meseca života, zatim simptomi polako slabe (mogu u potpunosti nestati do puberteta), ali se može pojaviti i u starijoj dobi.

Atopijski dermatitis i ekcem često poistovećuju, ali oni nisu isto. Ekcemi obuhvataju veći broj različitih zapaljenskih oboljenja, a atopijski dermatitis je samo jedno od njih, t.j. najčešći tip, pa se zato često koriste u istom kontekstu.

Simptomi atopijskog dermatitisa

Prvi i najčešći simptomi su:

• Suva koža koja svrbi (pruritus)
• Kraste iza ušiju i osip na obrazima, rukama i nogama
• Crvena i upaljena koža jer je imuno sistem jako aktiviran
• Stanjena i paperjasta koža od neprekidnog češanja (lihenifikacija)
• Mogu se pojaviti hiperpigmentacije i male kvržice na koži, koje se od češanja pretvaraju u kraste i inficirane ranice
• Može zahvatiti područje oko očiju, kapke, obrve i trepavice, gde se češanjem menja boja kože
• Kod nekih osoba se može pojaviti dodatni sloj kože, atopijski nabor ili Dennie-Morgannov nabor
• Koža gubi previše vlage iz epiderma i zato postaje jako, jako suva, sa smanjenim odbrambenim mehanizmom
• Koža sa atopijskim dermatitisom, zbog smanjenog odbrambenog mehanizma, postaje jako osetljiva na infekcije stafilokokom, streptokokom, bradavice, herpes simplex…

Prevencija

Posebna vrsta prevencije ne postoji, ali svakako se savetuje:

• Zaštititi kožu od vlage, iritantnih supstanci i sintetičke odeće
• U prostoriji držite hladniju, stabilnu temperaturu i stabilan stepen vlage
• Izbegnuti češanje, grebanje i trljanje što je više moguće
• Izbegnuti izlaganje prašini, duvanskom dimu, polenu i životinjskoj dlaci
• Prepoznati na vreme i izbeći emocionalni stres
• Posebno iskoristiti leto i more, kao i planinu, jer promena klime je vrlo blagotvorna
• Preporučuje se tuširanje u odnosu na kupanje u kadi, ali ako već koristite kadu, onda umesto gela za tuširanje, staviti samo par kapi maslinovog ulja ili morskog kolagena, da bi koži dali masnoću i elastičnost
• Nosite isključivo pamučnu odeću, jer na sve drugo koža reaguje svrabom
• Mazati kožu preporučenim sredstvima

Atopijski dermatitis kod beba

Svim roditeljima je jako stalo da koža njihovih beba bude zdrava, lepa i negovana, jer ima li išta lepše i mekše od bebine kože. Ali, bebe čija je koža osetljiva, svetla, prozirna, su puno podložnije raznim iritantnim stanjima kože, od kojih je najčešći atopijski dermatitis.

Atopijski dermatitis kod beba je hronično stanje kože, i zapravo je vrsta ekcema. Manifestuje se ljuskavim i crvenim osipom koji izaziva upalu i svrab. Po profesoru Biberu, svetski priznatom stručnjaku na polju atopije, atopijski dermatitis počinje “in utero”, još dok je beba u maminom stomaku.

Atopijski dermatitis se poslednju deceniju vrlo često javlja kod beba, pogotovo u industrijski razvijenim zemljama. U oko 60% slučajeva atopijski dermatitis se javlja u prvoj godini života bebe, a najčešće u periodu između 3-6 meseci starosti bebe. Bebe kod kojih se javi atopijski dermatitis, često imaju porodičnu istoriju ekcema, raznih vrsta alergija, astme… pa je pojava u ranom starosnom dobu najčešće prouzrokovana kombinacijom spoljnih faktora i genetike. Često se javlja kod beba rođenih u zimskim i jesenjim mesecima, više kod dečaka i kod drugog deteta.

Prvi simptom atopijskog dermatitisa kod beba je jako suva, isušena koža, koja naknadno pocrveni i na kraju razvije crveni osip. Najteži simptom atopijskog dermatitisa kod beba je svrab (pruritus). Češanjem, beba može ozlediti kožu i dovesti do infekcije, pa je savet i predostrožnost da bebe nose pamučne rukavice. Svrab bebe može držati bebe budne celu noć. Beba je neispavana, plačljiva, loše raspoložena…

Ostali najčešći simptomi atopijskog dermatitisa kod beba su: 

• Jako suva koža, često prekrivena ljuskicama
• Crveni osip i crvena, iritirana koža
• Ranice koje mogu biti otvorene ili prekrivene krasticama

Crvenilo i gruba koža sa sitnim bubuljicama se kod beba javljaju na nekonveksnim delovima lica (bradici, čelu i obrazima). Osip i crvenilo se mogu pojaviti na prevojima laktova i kolena, ali dosta retko.

Simptomi atopijskog dermatitisa nisu uvek konstantni. Nekada se povuku, a nekada dođe do “rasplamsavanja” atopijskog dermatitisa. Ne postoji određeni test, koji bi u potpunosti potvrdio atopijski dermatitis. Bebe sa alergijama i atopijskim dermatitisom često imaju povišen imunoglobulin E (IgE) u krvi. Njihov imuni sistem “prejako” reaguje na određene izazivače alergija i alergene, proizvodi više ovog antitela, što može izazvati reakciju i dovesti do atopijskog dermatitisa.

Savet roditeljima je, pre svega, minimalizacija i eliminacija bilo kakve infekcije i komplikacije. Takođe, redovna hidratacija kože, kao i obnavljanje zaštitnog hidrolipidnog omotača kože. Koristite jako blaga i neiritantna sredstva kao šampone, kupke, sapune.

Atopijski dermatitis kod dece

Atopijski dermatitis kod dece je hronično stanje kože, vrsta ekcema. Manifestuje se ljuskavim i crvenim osipom koji izaziva upalu i svrab. Atopijski dermatitis je najčešće nasledan, pa ako jedan roditelj ima atopijski dermatitis, šanse da se javi kod deteta su 30%. Ako su oba roditelja atopičari, šanse su povećane do 70%, ali ipak postoji i šansa do 30% da se neće pojaviti kod deteta. Ipak, može se javiti alergijski rinitis ili bronhijalna astma.

Atopijski dermatitis se češće javlja kod dečaka, kod drugog deteta i kod dece rođene u zimskim i jesenjim mesecima. Kako kod beba, tako i kod dece svih uzrasta, atopijski dermatitis se učestalo javlja u industrijski razvijenim zemljama.

Prvi simptom atopijskog dermatitisa kod dece je jako suva, isušena koža, koja naknadno pocrveni i na kraju razvije crveni osip. Najteži simptom atopijskog dermatitisa kod dece je svrab (pruritus). Roditeljima se savetuju da obrate pažnju na češanje, jer dete na taj način može ozlediti kožu i dovesti do infekcije i komplikacija. Svrab usled atopijskog dermatitisa dete može držati budnim celu noć, pa je kao i kod beba tako i kod dece moguća pojava neispavanosti, pa zbog umora dete može biti nervozno, mrzovoljno, neraspoloženo…

Ostali najčešći simptomi atopijskog dermatitisa kod dece su isti kao i kod beba: 

• Jako suva koža, često prekrivena ljuskicama
• Crveni osip i crvena, iritirana koža
• Ranice koje mogu biti otvorene ili prekrivene krasticama

Promene su uglavnom lokalizovane na unutrašnjim stranama velikih prevoja (kolena, laktovi, iza ušiju…) kao braon naslaga suve i grube kože, uz izuzetno jak svrab i prilično izražene tragove češanja. Ove promene mogu biti konstantne, a mogu se i naizmenično javljati i povlačiti, u zavisnosti od provocirajućih faktora.

Ne postoji određeni test, koji bi u potpunosti potvrdio atopijski dermatitis kod dece. Deca sa alergijama i atopijskim dermatitisom često imaju povišen imunoglobulin E (IgE) u krvi. Njihov imuni sistem “prejako” reaguje na određene izazivače alergija i alergene, proizvodi više ovog antitela, što može izazvati reakciju i dovesti do atopijskog dermatitisa.

Po profesoru Biberu, svetski priznatom stručnjaku na polju atopije, atopijski dermatitis je progresija razvoja alergijskih bolesti u detinjstvu. Počinje sa pojavom atopijskog dermatitisa, nadovezuje se alergija na hranu, zatim alergijska astma i na kraju alergijski rinitis. Može da se javi i oralno alergijski sindrom (OAS), takozvana kontaktna urtikarija – koprivnjača. Koprivnjaču prati otok, crvenilo, golicanje i svrab jezika i ždrela, svrab usana i nepca, otok resice.

Savet roditeljima za dete koje ima problem sa atopijskim dermatitisom je pre svega, minimalizacija i eliminacija bilo kakve infekcije i komplikacije. Takođe, kao što je savetovano i kod pojave atopijskog dermatitisa kod beba, isto važi i za decu. Neophodna je redovna hidratacija kože, kao i obnavljanje zaštitnog hidrolipidnog omotača kože. Izbegavanje svih oblika alergena je obavezno, stoga koristite jako blaga i neiritantna sredstva kao šampone, kupke, sapune.

Atopijski dermatitis kod odraslih

Atopijski dermatitis (dermatitis atopica) kod odraslih je “trilogija” astme, alergijskog rinitisa i atopijskog dermatitisa, a mogu se javiti istovremeno, naizmenično ili nezavisno jedna od druge.

Trenutno oko 2% svetske populacije ima razne probleme koje može da prouzrokuje atopijski dermatitis, i ima tendenciju konstantnog uvećanja osoba sa ovim problemima, naročito je to izraženo u urbanim sredinama. Atopijski dermatitis je progresija razvoja alergijskih bolesti u detinjstvu, po tvrdnjama profesora Bibera, svetski priznatom stručnjaku na polju atopije. Sve počinje sa pojavom atopijskog dermatitisa, prati ga pojava alergije na neke vrste prehrambenih namernica, posle toga može doći do alergijske astme, a naposletku može doći i do pojave alergijskog rinitisa.

Može da se javi i oralno alergijski sindrom (OAS), takozvana kontaktna urtikarija – koprivnjača. Koprivnjaču prati otok, crvenilo, golicanje i svrab jezika i ždrela, svrab usana i nepca, otok resice).

Mnogo je faktora koji utiču na pojavu atopijskog dermatitisa. Atopijski dermatitis je najčešće nasledan, pa ako jedan roditelj ima atopijski dermatitis, šanse da se javi kod deteta su 30%. Ako su oba roditelja atopičari, šanse su povećane do 70%, ali ipak postoji i šansa do 30% da se neće pojaviti kod deteta. Ipak, može se javiti alergijski rinitis ili bronhijalna astma.

Od spoljašnjih faktora sredine, koji mogu biti pokretači, najčešći su:

• iritanti (vuna, sapun, mast, rastvarači, deterdženti…)
• kontaktni senzibilizatori (nikl, kobalt, hrom…)
• inhalatorni alergeni (kućna prašina, grinje, polen, plesan, životinjska dlaka…)
• alimentarni alergeni (soja, riba, pšenica, kikiriki, jaja…)
• mikrobi (Pityrosporum ovale, Candida albicans, Staphilococus aureus, Trichophyton…)

Veliki uticaj ima klima, a naročito mikroklima unutar kuće gde živimo. Vrlo je veliki i uticaj psihičkih faktora, kao što je nervoza i stres. Mehanizam nastanka atopijskog dermatitisa je vrlo složen, ali suština je poremećena interakcija imunokompetentnih ćelija (T i B limfocita).

U odraslom dobu i fazi adolescencije, promene na koži su najčešće na predelu oko usana, na nadlanicama i vratu. Simptomi atopijskog dermatitisa kod odraslih osoba su: 

• suva koža
• vidljive promene na prevojima (laktovi, kolena, iza ušiju…)
• intenzivan svrab i tragovi češanja
• beli dermografizam
• proređenost ili nedostatak spoljašnjeg dela obrve
• izbrazdanost dlanova i tabana
• bledilo lica i tamni podočnjaci 

Atopija nije samo bolest kože

Atopija nije bolest kože, već urođena sklonost ka burnijem reagovanju na stimulans (alergene) iz spoljašnje sredine i povećana sklonost ka razvoju alergijskih reakcija. Odnosi se i na digestivni i respiratorni trakt, kao i na sluzokožu nosa i očiju.

Atopija nije zarazna

Bez obzira na to koliko loše može da izgleda, atopija i alergije nisu zarazne. Zato izolacija zbog izgleda kože nije potrebna, pa ni tokom najtežih faza pogoršanja.

Najbolja krema za atopijski dermatitis

Za osobe koje imaju problem sa atopijskim dermatitisom, prvi i jako važan korak je prevencija, koja podrazumeva posebnu i vrlo pažljivu negu. Kod atopijskog dermatitisa, osnovna karakteristika je narušena bakterijska flora, t.j. oštećenje kožne barijere i funkcije kože, kao najvećeg ljudskog organa. Zato se u tretmanu ovog problema uvek polazi od primerene nege, koja treba da obnovi i popravi narušenu barijernu funkciju kože.

Za održavanje higijene i pranje kože, preporuka je SAP Vital Plus. SAP je tretman sa tečnom kremastom emulzijom, namenjen svim tipovima kože, a posebno atopičnoj, suvoj, reaktivnoj i kuperoznoj koži, sklonoj upalama. Izuzetno je nežne formulacije, na bazi bademovog ulja, hamamelisa i ovsa, koji čiste kožu i pritom čuvaju njen hidrolipidni omotač i barijernu funkciju kože. Efikasno otklanja smog, prašinu, prekomernu masnoću i make-up. 

SAP sadrži omekšivače i ostale hranljive supstance, kao što su ulje slatkog badema, ekstrakt altea i ekstrakt hamamelisa. Takođe, sadrži vitamine C i E koji prave zaštitni efekat na epidermisu i štite kožu od spoljašnjih uticaja, što je suštinski važno kod atopične kože. Formula sadrži jedan poseban tenzioaktiv, aminokiselinu dobijenu iz ekstrakta zobi, što proizvod čini topivim (otapa masnoće) i vodotopivim (ispira se vodom).

Terapija za atopijski dermatitis je vrlo raznovrsna, a baza za negu su razni hidratantni emolijensi, koji sprečavaju isušivanje kože, pa samim tim i napetost, zatezanje i svrab. Emolijense treba koristiti stalno, čak i kada koža izgleda sasvim zdravo, radi preventive.

Ako je atopijski dermatitis u akutnoj fazi, uz nadzor lekara, pored emolijenasa, uključuju se preparati koji treba da smire zapaljenske procese na koži – lokalni kortikosteroidi (u obliku krema ili masti).