Autofagija

Autofagija je proces kojim vaše telo zamenjuje uništene ćelije novim. Duga je lista potencijalnih zdravstvenih koristi povezanih sa njim. Postoje neki dokazi da može usporiti razvoj stanja kao što su na primer rak, dijabetes tipa 2 i Alchajmerova bolest. →

Šta je autofagija?

Japanski naučnik Jošinori Ohsumi dobio je 2016. Nobelovu nagradu za istraživanje o tome kako ćelije razgrađuju i recikliraju same sebe, što je aspekt metabolizma povezan sa rakom, dijabetesom i neurološkim poremećajima kojima se može terapeutski manipulisati. →

Kao deo autofagije, telo razgrađuje stare oštećene ćelije kako bi napravilo mesta za nove zdrave. Autofagija takođe uništava bakterije i viruse, a može čak sprečiti ćelije da postanu kancerogene. Kao rezultat autofagije, vaš imuni sistem može biti ojačan protiv virusa, bakterija i ćelija raka.

Tokom autofagije, oštećene ćelije se uklanjaju iz tela kako bi se regenerisale zdravije ćelije. Na grčkom reč “auto” znači “sam”, a reč “fagija” znači “jesti”. Drugim rečima, autofagija u bukvalnom prevodu znači „samojedenje“. Uprkos činjenici da može izgledati kao nešto što nikada ne biste želeli da se dogodi vašem telu, ovaj proces dugoročno pomaže vašem zdravlju. Kao mehanizam samoodržanja, autofagija uklanja oštećene ćelije i reciklira njihove delove za popravku preostalih ćelija.

Postoji više načina na koje autofagija doprinosi opstanku ćelija. Proteini i organele koji su oštećeni se recikliraju. Tokom formiranja autofagozoma, ćelijski otpad se „izoluje“ i zatim transportuje do lizozoma, gde ga enzimi razlažu na hranljive materije i gradivne blokove. Bakterije i viruse hvataju i eliminišu ćelije koristeći ove iste procese. Ćelije mogu dobiti gorivo za „hitne slučajeve“, jedući sebe putem autofagije u evolucionom odgovoru na gladovanje. →

Koje su koristi od autofagije?

Čini se da autofagija ima velike prednosti protiv starenja. Autofagija ima sledeće prednosti na ćelijskom nivou:

u većem obimu stimuliše regeneraciju zdravih ćelija
pomaže u popravljanju oštećenih ćelija obezbeđivanjem energije i gradivnih blokova
bolesti, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest, pripisuju se toksičnim proteinima u ćelijama
pomaže recikliranje zaostalih proteina

Postoji veliko interesovanje za autofagiju zbog njene moguće uloge u prevenciji ili lečenju raka.

Istina je da svi karcinomi počinju od defektnih ćelija, ali telo treba da prepozna i ukloni te ćelije autofagijom. Zbog toga neki istraživači proučavaju mogućnost da autofagija može smanjiti rizik od raka.

Uprkos nedostatku naučnih dokaza, neke studije sugerišu da autofagija može ukloniti različite ćelija raka. Očekuje se da će nove studije pružiti uvid koji će im pomoći da autofagiju ciljano koriste kao terapiju raka. →

Postoji nekoliko načina da ubrzate autofagiju, iako se ona stalno dešava u vašem telu. Među njima su gladovanje, vežbanje i ograničavanje unosa kalorija. Ketogene dijete (keto dijete) sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti takođe mogu pomoći autofagiji izazivajući ketozu, metaboličko stanje u kome se masti sagorevaju za energiju umesto šećera. →

Autofagija: znaci i simptomi

Ako niste edukovan i iskusan naučnik ili istraživač, merenje autofagije kod kuće može biti teško. Uprkos složenostima u merenju autofagije, evo nekoliko znakova koji ukazuju na autofagiju:

Smanjen apetit: Smanjenje apetita je jedan od ključnih znakova autofagije. Može biti uzrokovano promenama u nivou hormona kao što su glukagon i insulin. Tokom autofagije, nivoi glukagona imaju tendenciju porasta. Nivoom šećera u krvi upravlja glukagon, a apetit se njime potiskuje. Kako se nivo insulina smanjuje, vaš apetit se takođe može smanjiti. Ketoza takođe može smanjiti nivoe grelina, poznatog i kao „hormon gladi“, koji smanjuje osećaj potrebe za jelom.

Gubitak težine: Iako gubitak težine nije direktno povezan sa autofagijom, mnoge metode koje se koriste za izazivanje autofagije (kao što je na primer ograničen unos kalorija) mogu dovesti do toga. Takodje, gladovanje i ketoza mogu da podstaknu sagorevanje masti i podrže zdrav sastav našeg organizma. Poboljšana osetljivost na insulin i očuvanje čiste mišićne mase su moguće prednosti. Štaviše, autofagija utiče na nivoe određenih hormona, uključujući glukagon, insulin i grelin, što dovodi do smanjenja potrebe za unošenjem hrane. Smanjenjem unesenih kalorija, ovi efekti bi mogli da podstaknu gubitak težine.

Znakovi koji ukazuju na autofagiju

Povećani nivoi ketona: Kao rezultat nedostatka ugljenih hidrata korišćenih kao gorivo, vaše telo proizvodi ketone iz masnih kiselina. Prema istraživanju, proizvodnja ketona može stimulisati autofagiju. Kao rezultat toga, povećani nivoi ketona takođe mogu ukazivati na autofagiju zajedno sa ketozom. Nivoi ketona u vašoj krvi, dahu ili urinu mogu se lako meriti pomoću posebnih merača ili traka da bi se utvrdilo da li se javlja autofagija.

Poboljšana funkcija mozga: Autofagija igra centralnu ulogu u funkciji mozga i zdravlju nervnih ćelija. U studiji starijih osoba sa blagim mentalnim oštećenjima, povremeno gladovanje je povezano sa poboljšanom funkcijom mozga. U drugoj studiji na 883 starije osobe, blagotvorni efekti povezani sa povremenim gladovanjem delimično su pripisani autofagiji. Osim povećanja autofagije, ketoni su takođe efikasan izvor energije mozga i mogu da podstiču spoznaju.

Doživljavanje osećaja umora: Autofagija je jedan faktor povezan sa umorom. Ketogena dijeta ili gladovanje su povezani sa niskim nivoom energije i osećajem umora kada se koriste za pokretanje procesa autofagije. Pored toga, ovi obrasci ishrane mogu dovesti do niskog nivoa šećera u krvi, što može doprineti umoru. U većini slučajeva, ovaj neželjeni efekat će trajati samo kratak vremenski period. Važno je zapamtiti da umor takođe može biti uzrokovan zdravstvenim problemima kao što su nedostaci u ishrani ili psihološka stanja. Za one koji stalno doživljavaju ovaj simptom, najbolje je da se konsultuju sa lekarom kako bi bili sigurni da ne postoji osnovno zdravstveno stanje koje ga uzrokuje.

Loš zadah: Kada se pridržavate ketogene dijete za stimulaciju autofagije, loš zadah je uobičajen simptom. Ketoza može izazvati loš zadah. U ketozi, nivoi ketona se povećavaju, što dovodi do autofagije. Neprijatan miris, koji se često opisuje kao „voćni“ ili „metalni“, uzrokovan je vrstom ketona koji se zove aceton. Dah možete održavati svežim tako što ćete češće četkati zube ili žvakati žvaku bez šećera. →

Zaključak

Kako se sprovodi više studija o uticaju autofagije na zdravlje, ona će nastaviti da izaziva interesovanje. Trenutno, stručnjaci za ishranu i zdravlje ističu da još treba da mnogo da učimo o autofagiji i kako da je podstaknemo. Ako ste zainteresovani da stimulišete autofagiju u svom telu, pokušajte da gladujete i redovno vežbate, i na taj način pokrenete proces autofagije.

Autofagija se fizički ne oseća, ali može izazvati primetne nagoveštaje. Promene u metabolizmu ili nivoi specifičnih hormona poput insulina ili glukagona mogu izazvati ove nagoveštaje. Ipak, ako uzimate bilo koje lekove, ako ste trudni, dojite, želite da zatrudnite ili imate hronično stanje, kao što je dijabetes ili srčana bolest, pre bilo šta da započnete, prvo se obratite lekaru.→